Brojni analitičari i naučnici pokušavaju da predvide budućnost interneta, a najradikalnija predviđanja kažu da će za desetak godina internet nestati.

Ovog meseca slavi se 25 godina World Wide Weba, a dok Tim Berners-Lee (koji se smatra “ocem weba”) poziva na donošenje neke vrste povelje sloboda na internetu s kojom bi se sprečilo kršenje prava i privatnosti korisnika na mreži, brojni analitičari i mediji pokušavaju da predvide kakva će biti budućnosti interneta.

Tako su na Huffington Postu preneli neka predviđanja Pew Research Internet Projecta u kom veruju da će internet postati toliko nezaobilazan deo naših života da ćemo zaboraviti da uopšte postoji, ali dodaju kako uvek postoji mogućnosti da do 2025. godine interneta više uopšte ne bude.

Ovo su njihova predviđanja o internetu u 2025. godini:

Zaboravićemo da internet postoji – David Clark s MIT-a veruje da će se internet s vremenom “uklopiti u pozadinu svega što radimo” tako da će biti manje vidljiv – mi više nećemo razmišljati o povezivanju s internetom i pretraživanju nečeg na internetu jer ćemo sve vreme biti online.

Internet će postati naš najbolji učitelj – internet nam već danas pruža pristup brojnim informacijama, a s vremenom će se količina tih informacija povećavati i biće nam još dostupnija. Hal Varian iz Googlea veruje da će upravo “univerzalan pristup celokupnom ljudskom znanju” imati najveći uticaj na razvoj sveta.

Internet će dokazati da je Orwell bio u pravu – za desetak godina živećemo u svetu kakvog je zamislio George Orwell u knjizi 1984. Iako će internet omogućiti poboljšanje medicine, transporta, edukacije i gotovo svih aspekata života, na primeru informacija koje je otkrio Edward Snowden već danas vidimo kakve opasnosti prete od praćenja korisnika interneta od strane sigurnosnih i špijunskih agencija, a takav će nadzor i špijuniranje s godinama biti još gori.

Nećemo moći da se prilagodimo brzim promenama interneta – s vremenom ljudi će se sve teže prilagođavati razvoju interneta i tehnologije, zbog čega bi taj razvoj mogao da se “otme kontroli” pa ljudi neće na vreme prepoznati sve potencijalne probleme koji će nam pretiti. Ovakav nekontrolisan razvoj tehnologije i moguće opasnosti još je odavno prepoznao Marshall McLuhan koji je rekao: “Prvo mi oblikujemo naše alate, a nakon toga ti alati oblikuju nas”.

Internet će “izbrisati” državne granice – David Hughes, koji je učestvovao u ovom istraživanju Pew Research Internet Projecta, rekao je kako bi se s vremenom mogla smanjiti moć država za kontrolom svih ljudi unutar svojih granica jer će svaka osoba na svetu moći da dvosmerno komunicira sa svim ostalim ljudima na planeti, bez obzira na to gde se nalazili, odnosno bez obzira na granice.

Zbog interneta postaćemo usamljeni – iako bi naše interakcije s drugim ljudima trebalo da se povećaju, one bi mogle da budu prilično površne i neodržive, zbog čega bi ljudi mogli da se osećaju izolovano i usamljeno. Jedan od primera takve budućnosti je film ‘Her’ u kom je prikazan muškarac koji se nakon razvoda zaljubi i razvije vezu s operativnim sistemom kompjutera.

Internet više neće postojati – radikalno predviđanje softverskog inženjera Roberta McGratha kaže da postoji 50 posto šanse da 2025. godine internet više neće postojati, a kao razlog naveo je cyber napade koji će, zajedno s internetom, “na dno” povući i ekonomiju i svet kakav danas poznajemo. 

Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

Ultimativna i konačna zaštita od potencijalne krađe vaših podatka koje koristite na raznim veb stranicama jednostavno ne postoji, a što pre to shvatite, biće vam lakše.

Ipak, postoje brojni preduslovi koji mogu da se ispune kako bi “surfovanje” internetom bilo što sigurnije, a rizik što manji.

Google je tako odavno najavio da će favorizovati veb stranice koje koriste HTTPS protokol, putem kojeg se ostvaruje sigurna veza između servera na kojem je smeštena veb stranica i korisničkog računara koji pristupa veb stranici.

Kako bi dokazao da naporno radi na tome, Google je objavio i kako stoje podaci vezani za kriptovani saobraćaj kada su Googleove usluge i servisi u pitanju.

---

U odnosu na početak 2014. godine, kada je ukupni udeo kriptovanog saobraćaja, koji koristi HTTPS protokol iznosio 52%, poslednji obrađeni dan u navedenom izveštaju, 28. februara 2016. donosi udeo od čak 77% kriptovanog saobraćaja na svim Googleovim serverima, servisima i uslugama.

Najsigurniji Googleovi servisi su Gmail i Google Drive (Disk) koji praktično od samog početka koriste 100 odsto kriptovanog saobraćaja.

Google Maps ima udeo kriptovanog saobraćaja od oko 80 odsto, Vesti i Finansije su na problematičnih 60 odsto, a najveći napredak zabeležen je na Googleovim uslugama oglašavanja, koje su početkom 2014. imale samo 9 odsto kriptovanog saobraćaja, dok taj procenat danas iznosi 77 odsto. Google je objavio da će i dalje nastojati da dosegne maksimalni nivo, ali i da to ne zavisi samo od kompanije.

Problem su stariji uređaji (ne samo korisnički) koji ne odgovaraju zahtevima za korišćenje SSL ili TLS enkripcijskih standarda.

Problematičan je ne samo hardver, nego i softver, a nije zanemarljiva ni činjenica da neke zemlje namerno onemogućavaju korišćenje HTTPS protokola.

Što se tiče 10 zemalja koje imaju najbolji kriptovani saobraćaj prema Googleu, najbolji je Meksiko, gde je udeo iznosi visokih 86 odsto. Slede Brazil (84 odsto), Japan, Velika Britanija i Indija (82 odsto), Francuska (81 odsto), Rusija (79 odsto), Nemačka (75 odsto), Sjedinjene Američke Države (72 odsto) i Kanada (64 odsto).

Preuzeto sa: B-92
web site : https://www.b92.net/

LG je na posebnom događaju održanom u Njujorku konačno i zvanično predstavio novi G4 smartphone. Uređaj dolazi sa pomalo zakrivljenim Quantum IPS ekranom dijagonale 5,5-inča kojeg uz QHD rezoluciju od 2560 x 1440 piksela odlikuje i gustoća od 538 ppi-a te 1500:1 kontrast. Prema navodima proizvođača ekran G4 modela u odnosu na ekran koji je ugrađen u prošlogodišnji G3 model je 25% svjetliji, ima 20% širi raspon boja, te 50% bolji kontrast.

---

 SPECIFIKACIJA :

Network	Technology	GSM / HSPA / LTE

Launch	Announced	2015, April
	Status	Available. Released 2015, April

Body	Dimensions	148.9 x 76.1 x 6.3 – 9.8 mm
	Weight	155 g (5.47 oz)
	SIM	Micro-SIM

Display	Type	IPS LCD capacitive touchscreen, 16M colors
	Size	5.5 inches (~72.5% screen-to-body ratio)
	Resolution	1440 x 2560 pixels (~538 ppi pixel density)
	Multitouch	Yes
	Protection	Corning Gorilla Glass 3
		– LG Optimus UX 4.0 UI

Platform	OS	Android OS, v5.1 (Lollipop)
	Chipset	Qualcomm MSM8992 Snapdragon 808
	CPU	Dual-core 1.82 GHz Cortex-A57 & quad-core 1.44 GHz Cortex-A53
	GPU	Adreno 418

Memory	Card slot	microSD, up to 128 GB
	Internal	32 GB, 3 GB RAM

Camera	Primary	16 MP, 5312 x 2988 pixels, laser autofocus, optical image stabilization, LED flash
	Features	1/2.6” sensor size, simultaneous video and image recording, geo-tagging, face detection, HDR
	Video	2160p@30fps, 1080p@60fps, optical stabilization, HDR, stereo sound rec.
	Secondary	8 MP, 1080p@30fps>

Sound	Alert types	Vibration; MP3, WAV ringtones
	Loudspeaker	Yes
	3.5mm jack	Yes

Comms	WLAN	Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, Wi-Fi Direct, DLNA, hotspot
	Bluetooth	v4.1, A2DP, LE, apt-X
	GPS	Yes, with A-GPS, GLONASS
	NFC	Yes
	Infrared port	Yes
	Radio	Stereo FM radio with RDS
	USB	microUSB v2.0 (SlimPort 4K), USB Host

Features	Sensors	Accelerometer, gyro, proximity, compass, barometer, color spectrum
	Messaging	SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM
	Browser	HTML5
	Java	No
		– Optional Wireless Charging (Qi-enabled) – Active noise cancellation with dedicated mic – MP4/DviX/XviD/H.264/WMV player – MP3/WAV/FLAC/eAAC+/WMA player – Photo/video editor – Document editor

Battery		Li-Ion 3000 mAh battery
	Stand-by	Up to 434 h (3G)
	Talk time	Up to 20 h (3G)

Misc	Colors	Grey, White, Gold, Leather Black, Leather Brown, Leather Red

 Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

Među raznim emotikonima kojima možete da izrazite raspoloženje, na Facebooku je bio i onaj “osećam se debelo”. Međutim, nakon online peticije, taj “osećaj” je ukinut.Na Facebooku raznim smajlićima možete drugima dati do znanja kako se osećate u bilo kom trenutku. Uz umor, sreću, tugu, uzbuđenje ili tugu tako ste prijateljima mogli da kažete da se osećate “debelo” ili “ružno”.

Međutim, debljina nije osećaj, tvrdili su mnogi koje je naljutio ovaj emotikon i to toliko da su pokrenuli peticije na Change.org, na šta su na kraju reagovali iz Facebooka i uklonili debljinu sa liste opcija za izražavanje trenutnog raspoloženja.

“Čuli smo od naše zajednice da bi “osećam se debelo” kao opcija za statuse moglo osnažiti negativnu sliku o telu, naročito kod ljudi s poremećajima u ishrani. Zato ćemo ukloniti ovo s liste opcija i nastaviti da slušamo vaše reakcije dok razmatramo nove načine za izražavanje na Facebooku, ” napisali su u odgovoru.

Preuzeto sa: IT Blic ,
web site : https://www.blic.rs/it

U samom vrhu najbogatijih sajtova na svetu našli su se Google i Amazon, slede eBay, Yahoo, a Facebook je tek na desetom mestu. Amazon godišnje zaradi 34,2 milijarde dolara, Google 29,3, a Facebook 2 milijarde. Sajtovi koji najviše zarađuju su oni koji su i najpoznatiji. Uglavnom su u pitanju sajtovi za online kupovinu, društvene mreže ili pretraživači. Najjače kompanije u svetu poput Google-a i Amazon-a zarađuju neverovatne količine novca svake sekunde, a za njima ne zaostaju ni Yahoo, Facebook, eBay, ali i dosta drugih manjih sajtova.

---

Predstavljamo vam deset najbogatijih sajtova:

1. Amazon – 34.204.000.000 dolara (1084 dolara u sekundi)
Kompanija je osnovana 1994. godine, a danas ima preko 33.700 zaposlenih širom sveta. Amazon je danas najveća svetska online prodavnica, a u njegovoj ponudi možete pronaći sve “od igle do lokomotive”. Takođe, Amazon je na čelu i drugih velikih kompanija poput IMDb, Lovefilm, Zappos i Alexa.
2. Google – 29.321.000.000 dolara (929 dolara u sekundi)

Google ja najpoznatiji web pretraživač na svetu. Ono što ga čini popularnim je definitivno sposobnost da iznova i iznova kreira stvari koje preko noći postaju popularne poput njihove društvene mreže Google+. Pretraživač nudi i ogroman broj drugih servisa poput Gmail-a i Drive-a. Nastao je davne 1996. godine, a stvorili su ga Lari Pejdž i Sergej Brin.
3. eBay – 3.156.000.000 dolara (290 dolara u sekundi)
eBay je osnovan 1995. godine. Ovo je bez sumnje najbolja zamena za standardnu online kupovinu, jer korisnici mogu kupovati i prodavati stvari između sebe. Od osnivanja eBay je prisvojio 35 kompanija uključujući šest aukcijskih sajtova u Južnoj Koreji, Indiji, Francuskoj, Americi i Švedskoj. Interesantano je da je kompanija stečeni novac koristila da bi kupovali kompanije koje je kasnije prodavala i ostvarivala veći profit.
4. Yahoo – 6.324.000.000 ( 200 dolara u sekundi)
Kada se kaže Yahoo, često pomislimo na kompaniju koja je slična Google-u ali mnogo lošija. Bez obzira na to ona se nalazi na četvrtom mestu po količini zarađenog novca. Bavi se sličnim poslovima kao i Google ali ne toliko uspešno. Yahoo je u osnovan u martu 1995. godine i tokom svih ovih godina uspeo je da prisvoji su preko 60 drugih kompanija.
5. Alibaba – 5.557.600.000 (176 dolara u sekundi)
Alibaba je odličan sajt za biznismene. Povezuje uvoznike i izvoznike iz više od 240 zemalja na jedno mesto. Ovaj sajt se fokusira na olakšavanje trgovine između njihovih korisnika širom sveta. Sa preko 65 miliona registrovanih korisnika u više od 240 zemalja, sa preko 70 kancelarija širom sveta oni su jedan od lidera kada je u pitanju online trgovina.
6. ExpediaInc – 3.348.000.000 (106 dolara u sekundi)
Ovaj sajt je osnovan kao deo Microsoft-a 1996. godine. Sajt nudi širok izbor hotela, avio karti i turističkih aranžmana. U poslednjih nekoliko godina sajt je znatno povećao svoj prihod. 2008. godine Expedia je bila u top tri internet kompanija, i jedna od najboljih kompanija što se tiče menadžmenta. Danas je ovo najpopularniji sajt vezan za putovanja i organizovanje odmora na internetu.
7. Priceline – 3.072.240.000 (97 dolara u sekundi)
Sajt je specijalizovan za pronalaženje letova, hotela, iznajmljivanje automobila, odmora i krstarenja. Poznat je po tome što korisnici odrede koliko žele da plate neku uslugu i sami odrede lokaciju. Tačna lokacija hotela se ne zna dok uplata ne prođe i korisnik nema prava da otkaže rezervaciju. Ovo je veoma neobičan sistem ali za sada odlično funkcioniše.
8. AOL – 2.417.000.000 (77 dolara u sekundi)
Osnovan je davne 1991. godine pod nazivom America Online. Naziv je promenjen 2006. godine u AOL. Sajt je poznat po online softverskim paketima i u njegovo “zlatno doba” koristilo ga je preko 30 miliona ljudi širom sveta. Nažalost posle 2006. godine posao je značajno opao i danas kompanija dobija trećinu onoga što je nekada zarađivala. Problem je u softveru koji nije apdejtovan, kao i u visokoj ceni nekih servisa. Oni i  dalje dobijaju ogromne količine novca, ali iz godine u godinu sve lošije posluju.
9. NetFlix – 2.160.000.000 (68 dolara u sekundi)
Ovaj sajt je mlađi od ostalih na ovoj listi, osnovan je 1997 godine. NetFlix je baziran na pretplati koju korisnici plaćaju da bi gledali serije i iznajmljivali filmove. Trenutno popularnost ovog sajta raste širom seta. Svoju reputaciju stekli su zbog fiksne pretplate i mogućnosti iznajmljivanja više od jednog filma. NetFlix je prepoznao grešku kada je u pitanju industrija za iznajmljivanje filmova i to iskoristio.
10. Facebook – 2.000.000.000 (63 dolara u sekundi)

Ovo je najmlađi sajt na listi, osnovan je 2004. godine. Facebook je jedna od najpopularnijih društvenih mreža na svetu. Trenutno ima preko 750 miliona aktivnih korisnika, a njegov osnivač Mark Cukerberg je najmlađi milijarder na svetu. S obzirom da je konkurencija među društvenim mrežama sve jača, ostaje da vidimo da li će Facebook istrajati na vrhu. Što se tiče ostalih poznatijih kompanija na 13. mestu se nalazi Skype sa prihodom od 860.000.000 dolara (27 dolara u sekundi), dok je LinkedIn na 20. mestu sa prihodom od 215.200.000 dolara (7 dolara u sekundi). Na ovoj listi našli su se i manje poznati sajtovi kod nas, ali vrlo popularni širom sveta. Velika većina ovih sajtova inkasira milijarde i spada u najmoćnije svetske kompanije. Konkurencija je sve veća, pa nam ostaje samo da čekamo i vidimo ko će na kraju 2014. odneti titulu najbogatijeg sajta.

Preuzeto sa:(Telegraf.rs/Izvor: Incomediary.com) ,
web site : https://www.telegraf.rs