Virusi, crvi i trojanski konji su zlonamerni programi koji mogu da izazovu štetu na vašem računaru i podacima koje imate na njemu. Oni takođe mogu da uspore Internet vezu, pa čak i da koriste vaš računar za dalje širenje na računare vaših prijatelja, porodice, kolega, kao i na ostatak Web-a.
Dobra vest je to što, uz malo prevencije i malo razmišljanja, postoji manje šansi da ćete postati žrtva ovih pretnji. Zamislite to kao zaključavanje ulaznih vrata na stanu. Pročitajte ovaj tekst do kraja da biste saznali sve o odlikama virusa, crva i trojanskih konja i o razlikama između njih.
Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog računara na drugi, samo što on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama računara koje omogućuju prenos datoteka i podataka. Kada crv uđe u vaš sistem, on dalje može da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnožavaju u ogromnim količinama.
Na primer, crv bi mogao da pošalje kopije sebe samog svima iz vašeg adresara e-pošte, a zatim bi njihovi računari uradili to isto, čime se izaziva domino efekat zagušenja u mrežnom saobraćaju što usporava poslovne mreže i Internet u celini. Kada se oslobode, novi crvi se šire veoma brzo, zagušujući mreže, što može da znači da ćete vi (i svi ostali) morati da čekate duplo duže da se otvore Web stranice na Internetu. Crv je potklasa virusa. Crv se obično širi bez pomoći korisnika i sam distribuira sopstvene potpune kopije (možda izmenjene) širom mreža.
Crv može da zauzme memoriju ili propusni opseg mreže toliko da računar prestane da reaguje. Pošto crvima nije potreban „program-domaćin“ ili datoteka da bi putovali, oni takođe mogu da se krišom uvuku u vaš sistem i omoguće nekome drugome da daljinski kontroliše vaš računar. Sveži primeri crva jesu crvi Sasser i Blaster.
Poput mitološkog trojanskog konja koji je ličio na poklon, ali su u njemu bili sakriveni grčki vojnici koji su zauzeli Troju, savremeni trojanski konji su računarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugrožavaju vašu bezbednost i izazivaju puno štete. Jedan skorašnji trojanski konj pojavio se u obliku e-poruke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbednosne ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemoguće antivirusni softver i zaštitni zid. Trojanski konj je računarski program koji deluje korisno, a zapravo je štetan.
Trojanski konji se šire tako što navode ljude da otvaraju programe misleći da oni potiču iz legitimnih izvora.
Microsoft često šalje bezbednosne biltene putem e-pošte da bi bolje zaštitio korisnika, ali oni nikada ne sadrže priloge. Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru koji preuzimate. Nikad nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora.
Microsoftove ispravke i zakrpe uvek preuzimajte pomoću usluga Microsoft Windows Update ili Microsoft Office Update.
Virus je deo računarskog koda koji se prikači na program ili datoteku tako da može da se prenosi sa računara na računar, šireći pri tom zarazu. Virusi mogu da oštete vaš softver, hardver i vaše datoteke. Virus je code napisan sa jasnom namenom da sam sebe umnožava. Virus pokušava da se širi od računara do računara tako što se kači na neki program. On može da ošteti hardver, softver ili podatke. Isto kao što opasnost kod ljudskih virusa varira od Ebole do jednodnevnog gripa, tako i među računarskim virusima postoje oni koji su samo mala smetnja pri radu do onih koji su potpuno destruktivni.
Dobra vest je to što se pravi virus ne širi bez ljudskih postupaka koji bi ga pokretali, kao što su deljenje datoteke ili slanje e-poruke.
Priključivanje na Internet bez zaštitnog zida je isto kao ostavljanje klučeva u upaljenom automobilu sa otključanim vratima dok trknete do prodavnice. Mada ćete možda uspeti da uletite i izletite napolje pre nego što bilo ko to primeti, neko bi mogao da iskoristi tu situaciju. Na Internetu hakeri koriste zlonamerne kodove – kao što su virusi, crvi i trojanski konji – za pronalaženje nezaštićenih računara. Zaštitni zid može da vam pomogne u odbrani računara od ovih i drugih bezbednosnih napada. Dakle, šta haker može da uradi? Sve zavisi od prirode napada. Dok su neki napadi samo smetnja koja pravi neslanu šalu, drugi su stvoreni sa zlom namerom. Ovi ozbiljniji napadi mogu da pokušaju da izbrišu podatke sa vašeg računara, sruše sistem ili čak ukradu lične podatke, kao što su lozinke ili brojevi kreditnih kartica. Neki hakeri najviše od svega vole da upadaju u ranjive računare.